ENG | SER | MAPA SAJTA
  Pretraga hartija
   
 
GALENIKA BROKER
  Normativna akta
Poslovanje
Prospekti
Ino investiranje
TRŽIŠTE
  Akcije  
Obveznice
Državni zapisi
NAJČEŠĆA PITANJA
LINKOVI
POZIV AKCIONARIMA
KONTAKT

Poverenje.

U Galenici broker verujemo da je naš uspeh neraskidivo vezan sa uspehom naših klijenata. Odnos baziran na poverenju predstavlja garant našeg i uspeha naših klijenata. želimo svakim danom potvrditi to poverenje.Dokaz za to su klijenti koji nam vea više od jedne decenije ukazuju svoje poverenje.

Klijenti.

U Galenici broker verujemo da je naš uspeh neraskidivo vezan sa uspehom naših klijenata. Odnos baziran na poverenju predstavlja garant našeg i uspeha naših klijenata. želimo svakim danom potvrditi to poverenje.Dokaz za to su klijenti koji nam vea više od jedne decenije ukazuju svoje poverenje.

Moj portfelj

Virutelni portfelj omoguauje praaenje vaših realizovanih i nerealizovanih naloga, stanje na Vašem portfoliu, analizu kao i uporednu analizu pojedinih kompanija
U koliko nemate otvoren nalog, zamolite Vašeg brokera da Vam omogući pristup. Ukoliko već posedujete korisničko ime i lozinku, ulogujte se ovde.
Ako želite da koristite i dalje stari porfelj možete se ulogovati sa desne strane.

 

Tržište hartija od vrednosti u Republici Srbiji


I Šta je tržište hartija od vrednosti?

  • karakterističŤno za sve tržišne ekonomije gde se kapital i sredstva akcionarskih društava i države prometuju i kreiraju, odredjujući tržišnu vrednost hartija i samih privrednih subjekata.
  • hartije od vrednosti mogu, u osnovnoj podeli, da budu:

    a)  dužničke hartije od vrednosti (korporativne obveznice, državne obveznice
    npr. obveznice stare devizne štednje, obveznice Narodne banke (tzv. trezorske obveznice), municipalne obveznice, hipotekarne obveznice, i sl.

    b)  vlasničŤke hartije od vrednosti, ili akcije, koje predstavljaju udeo u vlasništvu nad akcionarskim društvom.

 

Postoje i izvedene HOV, odnosno derivati, od kojih su najčešće fjučŤersi i forvardi, odnosno terminski ugovori (najčešće za sezonsku robu koja se kotira na berzama).

Tržište hartija od vrednosti može da bude primarno i sekundarno.

  • Primarno tržište vezuje se za prvo izdavanje i prodaju HOV, odnosno njihovo uvođenje na tržište. Na tržištu se nove hartije nude potencijalnim investitorima, čŤime se obavlja prva prodaja. Primarne emisije HOV su prisutne na razvijenim finansijskim tržištima, sa efikasnim finansijskim institucijama i učesnicima (kao što su investicione banke, investicioni fondovi, brokersko dilerska društva), jasno definisanim računovodstvenim propisima i procedurama za ocenu boniteta. Kod nas gotovo da ne postoji primarno tržište vlasničkih HOV. Pojedine dokapitalizacije akcionarskih društava i banaka se obavljaju izvan organizovanog tržišta, odnosno berze. Osnovni razlog nepostojanja tzv. IPO (inicijalne javne ponude) leži u nepostojanju zakonske regulative.
  • Sekundarno tržište hartija od vrednosti je tržište na kome se vrši promet već izdatih HOV. Osnovna obaveza takvog tržišta je da obezbedi likvidnost, odnosno da u svakom momentu postoji ponuda i tražnja za hartijama od vrednosti. Sekundarno tržište akcija kao vlasničŤkih HOV ima širi značŤaj, jer se putem vlasništva na akcijama kontrolišu otvorena akcionarska društva – preduzeća, i gde se putem visine cene akcija, ogleda ukupna efikasnost  privrednih subjekata koji su aktivni na tom tržištu. Kod nas postoji relativno razvijeno sekundarno tržište vlasničŤkih hartija, koje je nastalo u procesu privatizacije društvenog kapitala. Sva društvena preduzeća koja su privatizovana u poslednjih 18 godina, po zakonu su postala otvorena akcionarska društva, i samim tim su prisutna na berzi.


Tržište hartija od vrednosti kod nas je regulisano Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava, Zakonom o privatizaciji, Zakonom o investicionim fondovima, i nizom drugih zakonskih i podzakonskih akata.


Najvažniji učŤesnici na tržištu kapitala su: Komisija za HOV i finansijsko tržište, kao regulatorni i kontrolni organ države; Centralni registar HOV kao jedinstveni katastar gde se vode podaci o akcionarskim društvima, emisijama njihovih akcija i obveznica, vlasnicima hartija od vrednosti – pravnim i fizičŤkim, domaćim i stranim licima. Centralni registar je ujedno i mesti gde se vrši kliring HOV i novca, posle obavljenih trgovina; Beogradska berza, kao mesto na kome se susreću organizovana ponuda i tražnja za HOV, i na kojoj se trguje po pravilima koje su doneli organi Berze; Brokersko dilerska društva – čŤlanovi Berze i CR, koja primaju i iznose naloge svojih klijenata na Berzu, Investicioni fondovi, koji po zakonu predstavljaju značŤajnog regulatora ponude i tražnje za HOV i Akcijski fond Republike Srbije, preko koga se nude akcije bivših društvenih preduzeća, koja se nalaze u vlasništvu Države.


II Kako funkcioniše tržište hartija od vrednosti u Srbiji?

1. Akcije

Za nove učŤesnike – potencijalne investitore, odnosno kupce akcija, bitno je da se upoznaju sa predmetom svog interesovanja, jer ulaganja u akcije mogu proizvesti veoma različŤite efekte, od visokih i/ili niskih profita do takodje gubitaka različŤitih intenziteta. Medjutim, pre analize konkretnih akcija, potencijalni investitori treba da se upoznaju sa tržištima Beogradske berze i metodama trgovanja na organizovanom tržištu akcija:

  • najkvalitetnije tržište je tzv. Prime market, na kome se trenutno nalaze akcije tri emitenta: Energoprojekt Holding, Soja Protein i Tigar Pirot. Navedena društva su ispunila veoma restriktivne uslove za uključŤenje njihovih akcija na Prime market i obavezala se na niz korporativnih radnji koje doprinose javnosti njihovog poslovanja.
  • sledeće po redu je tzv. Standard market na kome se trenutno nalazi samo jedna firma i to Alfa plam, Vranje. Što se tičŤe obaveza izveštavanja javnosti emitenata čŤije su akcije na Standard marketu, one su gotovo iste kao i na Prime-u, ali oni ispunjavaju nešto blaže kriterijume po pitanju minimalnog iznosa kapitala, stepena distribucije akcionog kapitala, vremena poslovanja kompanije, i sl.
  • poslednje po redu je organizovano vanberzansko tržište, gde se nalaze akcije 1.861 akcionarskog društva nastalog u procesu privatizacije društvenog kapitala.


Akcijama se trguje po dva metoda:

  1. Metod kontinuiranog trgovanja, gde se trguje neprestano, savim radnim danom od 10,00 – 13,00, i gde se trguje sa akcijama sa prosečŤno 33 društva;
  2. Metod trgovanja preovlač‘ujućom cenom, gde se povremeno trguje sa manje likvidnim akcijama ostalih akcionarskih društava, i to na osnovu ponude i tražnje u 12,00 čŤasova, svakim radnim danom.



ProsečŤna kretanja cena akcija na Beogradskoj berzi iskazuju se putem dva indeksa:

  • Belex 15 – gde se svakodnevno iskazuje kroz apsolutni broj različŤiti uticaj tržišnih cena 15 pojedinih likvidnih akcija. Ovaj indeks, u proteklom periodu kretao se od istorijskog maksimuma dana 03.05.2007 od 3.335 do jednog od istorijskih minimuma dana 16.12.2008 od 498 poena.
  • Belex line – gde se sintetičŤki svakodnevno iskazuju kretanja stotinu najčŤešće trgovanih akcija. Ovaj indeks, u proteklom periodu kretao se od istorijskog maksimuma dana 03.05.2007 od 5.007 do istorijskog minimuma dana 16.12.2008 od 1.107 poena.


Kao što se vidi, pravilna ulaganja na nekim značŤajnim minimumima, kao što je to slučŤaj ovih dana zbog svetske finansijske krize, donosiće u budućnosti značŤajne profite koji će višestruko prevazilaziti prihode od kamata na štednju kod banaka. Ako se istorija ponavlja, profiti bi mogli da budu i šestostruki u odnosu na ulaganja.

 

2. Obveznice stare devizne štednje

Obveznicama stare devizne štednje, kao dužničŤkim hartijama od vrednosti Republike Srbije, trguje se već više od 6 godina. Svrstane su zbog svoje likvidnosti i najboljih garancija na Prime market. U prethodnom periodu, naročŤito u počŤetku, ove hartije su donosile značŤajne kapitalne prihode, da bi u poslednje vreme donosile uglavnom prinose na nivou kamatnih stopa banaka za devizne depozite. Prednost ovih hartija, pored njihove likvidnosti i sigurnosti naplate, nalazi se u tome što su investitori osloboč‘eni svih vrsta poreza i imaju izrazito niske transakcione troškove, što značŤajno povećava atraktivnost ovih hartija.

Šta investitor mora prethodno da uradi pre nego što plasira nalog za kupovinu HOV?

  1. Da sklopi ugovor sa svojim brokerom o otvaranju vlasničŤkog račŤuna hartija od vrednosti kod Centralnog registra HOV.
  2. Da sklopi naredni ugovor sa svojim brokerom o posredovanju u trgovini hartijama od vrednosti. Na osnovu ugovora iz tačŤke 2. investitor otvara namenske račŤune za kupovinu i prodaju hartija od vrednosti kod svoje poslovne banke.
  3. Investitor uplaćuje novac na svoj namenski račŤun za kupovinu akcija, dobija potvrdu svoje poslovne banke i daje nalog svom brokeru za kupovinu akcija. Broker je prethodno dužan da, na njegov zahtev, upozna klijenta sa pravilima poslovanja svoje kuće i tarifnikom.
  4. Broker je dužan da obavesti klijenta o realizaciji naloga odmah, odnosno najkasnije  1 radni dan posle izvršenja naloga. Trećeg radnog dana nakon realizacije naloga, akcije se uknjižavaju kod Centralnog registra HOV.


    U Beogradu, 16.12.2008
    Galenika broker a.d.
 

 
PITANJA
  
  
  
  
  
  
  
  
  
  
 
Galenika broker
Masarikov trg 8a, Zemun - Beograd
tel: 011 3162-260, 3161-666, 3076-046
fax: 011 2196-572

Internet
www.galenikabroker.co.rs
Email:
company@galenikabroker.co.rs

Mobile
wap.galenikabroker.co.rs

Developed by MMK